Latinica | Ћирилица

 
   

Контактирајте нас

Пријатељи гимназије

филм о гимназији

Школски лист Споговац

Архива вијести



A+ A-    

   
       
 
   
 

Историја Школе - О СВЕТОМ САВИ


ПРИНЦ РАСТКО НЕМАЊИЋ СВЕТИ САВА, ПРВИ АРХИЕПИСКОП И ПРОСВЕТИТЕЉ СРПСКИ


Свети Сава

     Родио се око 1175. године, као трећи син Стефана Немање и Ане. Старија браћа су му Вукан и Стефан. На очевом двору стекао је веома добро образовање. Већ са 15 година добио је као удеони кнез од оца на управу Хум. Међутим, жељан духовног усавршавања, он бјежи на Свету Гору. У светогорском руском манастиру Светог Пантелејмона примио је око 1191. године монашки постриг, а касније је прешао у грчки манастир Ватопед и најзад у свој новоосновани српски светогорски манастир Хиландар. На Светој Гори је остао пуних 16 година .


     У Србију се враћа 1207. године и мири завађену браћу, а 1219. године одлази у Никеју, гдје успјева да постигне оснивање архиепископије и добијање аутокефалије српске цркве. Исте године на празник Успенија Пресвете Богородице , у Никеји, Сава је хиротонисан за првог српског архиепископа. Свети Сава је два пута посјетио Свету Земљу. По повратку из Јерусалима, тешко се разболио и упокојио у Трнову 14/27. јануара 1235. године. У тадашњој бугарској престоници је и сахрањен, а мошти су му у манастир Милешеву пренијете 1237. године гдје су почивале док их Синан-паша није однио у Београд и спалио на Врачару. Данас се на овом мјесту уздиже један од највећих православних храмова.


Храм Светог Саве      Храм Светог Саве


ДЈЕЛО СВЕТОГ САВЕ


Када се пише живот Светог Саве, пише се уствари почетак наше просвјете у Средњем вијеку.

Његова личност и његов рад били су вијековима извор српске културе.

( Милош Црњански )

     Значај који је Свети Сава оставио на српску умјетност, књижевност, теологију, медицину, просвјету, једном ријечју свеукупну културу једног народа, најбоље илуструју ријечи „на све стране и сваки његов корак био је поуздан и добар; дотакао се многочега и сваки његов додир је био мелем; осврнуо се на много шта, и сваки његов поглед претворио се у дивно дјело“. Сви његови биографи, почев од Доментијана и Теодосија, забиљежили су Савину блискост са умјетношћу кад су описивали његову ктиторску дјелатност у Србији, на Светој Гори, у Цариграду, Палестини. Гдје год се кретао ступао је у додир не само с градитељима и сликарима, него и са преписивачима књига и њиховим илустраторима. Његова најзначајнија књижевна дјела су: Житије Стефана Немање, Хиландарски типик, Студенички типик, Карејски типик, Законоправило или Крмчија. Записана је и његова Бесједа о правој вјери изречена у манастиру Жича 1220. године. У Хиландарском и Студеничком типику налазе се прописи за болнице у овим манастирима. Према томе, Свети Сава је не само оснивач наших болница већ и први медицински писац и здравствени законодавац. Државно светковање Савиндана увео је кнез Милош Обреновић 1823. године, а законом од 13. јануара 1841. године почео се славити као школска слава.

Међутим, први траг о прослави Светог Саве датира из 1734. године у уџбенику за четврти разред српско-латинске школе у Сремским Карловцима .

Тропар глас 3.

     Пута који води у живот био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најприје дошавши, Светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио и породивши је Духом Светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и Светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.


   
 

Српска православна општа гимназија Кантакузина Катарина Бранковић
Адреса: Св. Дух 122, 10 000 Загреб, Хрватска
Тел: +385(0) 1 48 52 871
Фаx: +385(0) 1 48 52 871 
Е-маил: gimnazija@srpskagimnazija-zg.org