О школи - Уводна Ријеч Директора

     Свијет који данас посматрамо путем најразноврснијих медија и средстава комуницирања не пружа увијек топлу добродошлицу младом човјеку. Императиви тржишта те сведених материјалних вриједности увелико занемарују човјекову потребу за духовношћу и знањем. Постулирање обиљежја финансијске моћи као врхунских симбола среће доводи до привидног осјећаја задовољства, али без трајно успостављене хармоније. Најрањивији су управо адолесценти чије је разумијевање обојено веома психолошки динамичним периодом живота. Млади су вођени потребом за припадањем и прихватањем од стране вршњачке скупине те врло често доносе веома ризичне животне одлуке. Историјски посматрано, улога школе као традиционалног ауторитета је редефинисана и у сталном је иновирању и осмишљавању нових подстицајнијих образаца комуницирања између особља и ученика. Крајњи циљ је интерактивно сазнавање и учење не само конкретног градива већ и усвајање здравог и изграђујућег погледа на свијет и људе око себе који је и најважнији услов сазријевања младог човјека. Управо у том смислу изворно хришћанско поимање васпитања подразумјева ход као савршенијем, изграђивање и храњење тј. „питање" добром науком прожетом љубављу. Тако образован човјек није само онај који је стекао и влада знањем из разних области, јер Знање надима, а љубав изграђује ( 1 Кор. 8.1. ) већ онај који се одважио да обнавља и обликује образ Божији у себи по којему је створен. 

     Тим професора је ту да својим ученицима интерпретира како знање за које су надлежни тако и животне сфере у којима се знање као такво може и мора примјењивати. У том смислу важно је користити се свим савременим средствима и методама учења која ће у завршници довести до лакшег усвајања градива. Предност кадра наше гимназије лежи у младости и ентузијазму који обећавају интердисциплинарност и склоност ка иновацијама. То су уједно актуелне тенденције у научној теорији и пракси које уосталом чекају наше гимназијалце. Након гимназије слиједи један сасвим другачији систем учења и залагања у којем су битно самосталнији, али за који се већ овдје морају припремати. Управо је ту важна улога професора који подстичу своје ђаке на самостално сагледавање проблема, мисаоне експерименте те доношење властитих судова.

     Крајни циљ гимназијског образовања јесте настајање генерација академских грађана који ће кроз извјесно вријеме одлучивати како о властитој тако и о судбинама других људи. Један дио доприноса у омјеру њиховог успјеха свакако заузимају дани које су ове генерације провеле у усвајању знања и савладавању вјештина захваљујући труду њихових професора. У Српској православној општој гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић“ свакако се може обећати ентузијазам и воља за напредовањем како у сталном обнављању метода и средстава учења у складу са савременим токовима тако и у додатном залагању свог наставног кадра који је ту да мотивише своје ђаке на постизање високих резултата. Под тим залагањем подразумијева се и сензибилизираност за изазове са којима се сусрећу млади припадници мањина. Можемо потврдити да наши гимназијалци од нас одлазе као оснажене личности које разумију и конзумирају своја права и обавезе. Но, с друге стране Школа ради према важећем плану и програму Министарства знаности, образовања и спорта Републике Хрватске што је чини отвореном и квалификованом за све заинтересоване ученике без обзира на њихову националну, вјерску или било коју другу припадност. Најбољу препоруку за школовање у Српској православној општој гимназији Кантакузина Катарина Бранковић пружају резултати и успјеси наших ученика током редовног школовања у нашој школи, али и приликом уписа на жељене факултете.

     Захваљујући визији и конкретној помоћи Оснивача, Његовог Високопреосвешенства Митрополита загребачко-љубљанског Г. Г. Јована и Црквене општине загребачке путем стипендирања ученика, ђаци су у могућности растерећено приступити наставном градиву имајући задатак да дају све од себе у учењу. Тиме се омогућава мотивацијска атмосфера и позитиван контекст у коме ђаци живе и раде.

в. д. директора:

протојереј-ставрофор Слободан Лалић