О школи - Оснивач

ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО МИТРОПОЛИТ ЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКИ ГОСПОДИН Г. ЈОВАН (ПАВЛОВИЋ)

     Његово Високопреосвештенство, Митрополит загребачко-љубљански, Господин, Господин Јован, рођен је 22.октобра 1936.г. у славонском селу Мединцима, код Подравске Слатине, од родитеља Саве и Јулке Павловић.

     Основну школу завршио је у свом родном месту, а нижу гимназију са малом матуром у Подравској Слатини. После тога уписује се у Богословију "Св. Саве" у манастиру Раковица, у којој као ученик њене прве после ратне петроразредне генерације, стиче своје средњешколско образовање, у времену од 1951-1956. године.

     На Богословском факултету Српске Православне цркве у Београду дипломирао је 1963.г., после чега одлази на постдипломске студије у Западну Немачку, где је на Евангелистичкој академији у Шлесвигу и Теолошком факултету у Килу, проучава евангелистичку теологију, а на Лудвиг-Максимилијан универзитету студира римокатоличку теологију и византологију код професора Бека. Поред тога боравио је у Белгији у бенедиктинском самостану Шефтон, у Немачкој такођер у бенедиктинском самостану " Мариа Лах " код Кобленца и Нидералтаиху код Минхена, где се богослужења обављају по византијском и западном латинском обреду.

     По завршетку постдипломских студија враћа се у отаџбину и ставља на располагање својој Цркви. Том приликом Свети Архијерејски синод га поствља за суплента Богословије у Призрену. Тамо је радио у току школске 1966/67.г. и одмах на почетку идуће школске, 1967/68, по потреби службе премештен је за суплента Богословије у манастиру Крка. Овде у манастиру Крка, где је нашао своје друго огњиште, Његово Преосвештенство, епископ далматински, Господин, Господин Стефан, монаши га 18. новембра 1967, а сутрадан, 19. новембра, у Босанском Грахову рукополаже у чин јерођакона.

     У чин јеромонаха рукоположен је 2. марта 1969. године у Кистању. Поред наставничке дужности и дужности главног васпитача у Богословији, као и редовних манастирских послушања, о. Јован је све до избора за Епископа успешно руководио школском и манстирском библиотеком. Професорски испит, из Практичне групе богословских предмета, полаже 16. марта 1972. године и недуго по том Свети Архијерејски Синод, поставља га за професора, исте Богословије.

     Делатност Митрополита Јована, као суплента и професора богословије није се сводила само на редовну наставу у школи и васпитавање ученика, јер је поље његовог рада у винограду Господњем, било далеко шире и далеко обимније. Тако, одмах по рукоположењу за јеромонаха, видимо га како опслужује Српску православну парохију у Биовичину селу, а затим и манастирску парохију у Кистању.

     Свети Архијерејски Синод именује га за члана Комисије за преузимање сакралних црквених предмета, који су за време Другог светског рата, однети и од тада се налазили у "Повијесном музеју" и другим културним установама у Загребу. Поред тога, бива на састанку Комисије Светског Савеза Цркава за међуцрквену помоћ који је одржан 4. децембра 1967. у Београду. Затим учествује на интернационалним црквеним конференцијама, прво у Водицама код Шибеника, од 3. до 7. септембра 1973. и у Белгији од 19. до 26. јула 1976. Поред Његовог Преосвештенства епископа Стефана присуствовао је јубиларној прослави Римокатоличке цркве која је одржана у Сплиту и Солину септембра 1976. Све ово заједно говори о једној великој динамици Митрополита Јована у раду на свим пољима, која му је поверавала Црква, а плодови тог рада су, несумњиво, запажени, јер видимо да га је његов надлежни архијереј за ово вријеме одликовао чином синђела и протосинђела и, на крају, одликује га чином Архимандрита.

     Највећа оцена његовог досадашњег рада јесте одлука Светог Архијерејског Сабора, од 21. маја 1977., којом је изабран за Епископа Српске православне Цркве. Ово је Његова Светост Патријарх Герман истакао у свом поздравном говору приликом хиротоније Епископа Јована.

Од 1982-92. године преставник је Српске Православне Цркве у Женеви за међуцрквену помоћ у CEC и WCC (у комисији ЦИЦАРУС ).

Замењивао је обољелог Патријарха Германа, по одлуци СИН. бр.1760/зап.758 од 30. јуна 1989. године.

Био је члан Светог Архијерејског Синода у више мандата.

Администрирао је славонском епархијом после смрти владике Емилијана од 1982-1985. године. После смрти Горњокарловачког Епископа Симеона администрирао је епархијом до избора Епископа Никанора за Епископа Горњокарловачког.

У патријаршијском предузећу "Доброчинство" био је на дужности директора.

У Пећкој Патријаршији 1990.г. председавао је Светом Архијерејском Сабору.

     Одлуком Светог Архијерејског Сабора АС бр.59/зап.71 од 20 маја 1992.г. изабран је за председника Епископског савета Српске Православне Цркве у Републици Хрватској, па је у том својству потписао Уговор са председником Владе Ивицом Рачаном о односима Српске Православне Цркве и Владе Републике Хрватске.

     Другом одлуком Светог Архијерејског Сабора АС бр.19/зап.99 од 23. маја 1995. године умољен је Митрополит Јован да привремено у циљу помоћи избеглим Архијерејима са ратних подручја преузме духовно старање о верном народу и Српској православној цркви у Републици Хрватској.

     Одлуком Светог Архијерејског Сабора из 1994. године проширена је јурисдикција Епархије загребачко - љубљанске и на Србе у Републици Италији, па је Митрополит Јован крајем јула исте године у храму Светог Спиридона Чудотворца у Трсту, преузео дужност од Преосвећеног Г. Константина, епископа средњеевропског.

     Боравком у Италији Митрополит Јован преузео је духовно старање у парохијама поред Трста и Рима и у новооснованим парохијама Вићенци и Милану.

     У односима са Римокатоличком црквом Митрополит Јован био је више пута делегат Патријарха Павла и имао прилике више пута да поздрави папу Јована Павла II.

     Митрополит Јован посебну пажњу поклања Манастиру Лепавини и манастирском братству на челу са Архимандритом Гаврилом као Епископ Лепавински и викарни Епископ Патријарха Германа а од 1982. године као Митрополит загребачки.

     Високопреосвећени Митрополит Јован је 29.05.2007.године на трећи дан Духова прославио тридесет година своје Архијерејске службе.

     Упокојио се у Господу 03. априла 2014. године и сахрањен је у саборном храму Преображења Господњег у Загребу.