Активности - Дан Школе

Када се пише живот Светог Саве, пише се уствари почетак наше просвјете у Средњем вијеку.

Његова личност и његов рад били су вијековима извор српске културе.

( Милош Црњански )

     Значај који је Свети Сава оставио на српску умјетност, књижевност, теологију, медицину, просвјету, једном ријечју свеукупну културу једног народа, најбоље илуструју ријечи „на све стране и сваки његов корак био је поуздан и добар; дотакао се многочега и сваки његов додир је био мелем; осврнуо се на много шта, и сваки његов поглед претворио се у дивно дјело“. Сви његови биографи, почев од Доментијана и Теодосија, забиљежили су Савину блискост са умјетношћу кад су описивали његову ктиторску дјелатност у Србији, на Светој Гори, у Цариграду, Палестини. Гдје год се кретао ступао је у додир не само с градитељима и сликарима, него и са преписивачима књига и њиховим илустраторима. Његова најзначајнија књижевна дјела су: Житије Стефана Немање, Хиландарски типик, Студенички типик, Карејски типик, Законоправило или Крмчија. Записана је и његова Бесједа о правој вјери изречена у манастиру Жича 1220. године. У Хиландарском и Студеничком типику налазе се прописи за болнице у овим манастирима. Према томе, Свети Сава је не само оснивач наших болница већ и први медицински писац и здравствени законодавац.

     Државно светковање Савиндана увео је кнез Милош Обреновић 1823. године, а законом од 13. јануара 1841. године почео се славити као школска слава.

     Међутим, први траг о прослави Светог Саве датира из 1734. године у уџбенику за четврти разред српско-латинске школе у Сремским Карловцима.

Тропар глас 3.

Пута који води у живот био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најприје дошавши, Светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио и породивши је Духом Светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и Светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.

…За живот српске црквене општине у Загребу важна је година 1869. када се по први пут истиче прослава Светог Саве. Омладини се од стране општине у ту сврху даје потпора од пет форинти, на чему се послије српска омладина општини захвалила. Из цркве је тада ишла литија у школу…

     У савременој српској Гимназији у Загребу, Дан Школе обиљежавамо данима отворених врата који претходе самој свечаној прослави. Уз спортске активности и традиционални аеромитинг, гимназијалци са својим наставницима по ходницима и холовима Школе излажу своје радове и демонстрирају вјештине којима су овладали. Ученици и наставници загребачких средњих школа и ученичких домова су нам тада драги гости.

     На сам дан празника Светог Саве Првог, архиепископа и просветитеља српског Митрополит Јован са загребачким свештенством служи Свету архијерејску литургију у гимназијској капели. Тада се врши и обред славског колача, након чега у свечаној дворани слиједи Светосавска академија ученика Гимназије. То је прилика да се маштовито осмишљаван и дуго увјежбаван програм представи многобројним гостима који га са уживањем и пажњом прате.