СУСРЕТ МАТУРАНАТА ПРАВОСЛАВНЕ ГИМНАЗИЈЕ У ЗАГРЕБУ СА СРЕДЊОВЈЕКОВНОМ РИЗНИЦОМ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ КЊИЖЕВНОСТИ И ДИПЛОМАТИКЕ У АРХИВУ ХАЗУ-А

Objavljeno:15-11-2017

У уторак, 14. новембра 2017. године, ученици Српске православне опште гимназије „Кантакузина-Катарина Бранковић“ посјетили су Хрватску академију знаности и умјетности у Загребу.
Захваљујући љубазности, срдачном дочеку и стручном вођству др Дамира Карбића, ученицима је презентовано богатство архивске грађе српских средњовјековних ћириличних рукописа који се чувају у Архиву Хрватске академије знаности и умјетности.
Вриједност и разноликост релевантног фонда архивског градива ХАЗУ-а прегледна је у каталогу Ћирилских рукописа Југославенске академије који је 1955. године сабрао протојереј Владимир Мошин, руски свештеник и историчар, истакнути византолог који је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца дошао након Октобарске револуције. Мошинов пребогати стручни рад се управо везује уз просторе тадашње Југославије. Поред ангажмана у Копривници (наставник на Реалној гимназији), Скопју (доцент за византологију на Философском факултету), Београду (Београдски универзитет и службовање у руској цркви Свете Тројице, те Руско-српској београдској гимназији) Мошин 1947. године долази у Загреб гдје постаје директор Архива Југославенске академије, а од оснивања Хисторијског института ЈАЗУ, у чији састав је био уклопљен и Архив, вршилац дужности директора Института.
Ученицима је презентован Иловички препис Законоправила Светог Саве из 1252. године. Ради се о најстаријем препису Савиног Номоканона писаном на пергаменту, који се у Загребу налази од времена НДХ. Поред прегледа рукописа Законоправила, ученицима је омогућен непосредан додир са више изнимно вриједних ћириличних рукописа: Панегириком, зборником празничних проповиједи за март-август из посљедње четвртине XIII вијека, Четверојеванђељем, рашке редакције са краја XIII вијека, као и неколико српских, али и турских средњовјековних ћириличних повеља и службених исправа које се чувају у Архиву ХАЗУ-а.
Посебно су репрезентативни простори Књижнице Одсјека за повијесне знаности ХАЗУ-а која у свом фонду има збирку од око 2000 књига и часописа оставштине Јована Радонића.