BaLMUN, међународна конференција

Objavljeno:22-04-2016

Од 14. 4. до 17. 4. судјеловали смо на међународној конференцији БаЛМУН 2016. одржаној у Бањој Луци. БаЛМУН конференција представља симулацију рада УН-а, а такве се конференције одржавају у више од 90 градова широм свијета, на средњошколској и универзитетској разини. Први бањолучки БаЛМУН одржан је 2013. године. Директорица Конференције, главна и одговорна за све разине рада и организацију је мр. Жана Стевић, запослена као професорица у Гимназији Бања Лука, школи домаћину Конференције.
Овогодишњи БаЛМУН – под мотом Brining the future back home! – окупио је средњошколце од 14 до 19 година из Румуњске, Македоније, Србије, Словеније, Хрватске, Црне Горе и БиХ, те поједине делегате из далеких земаља попут САД-а, Пакистана, Зимбабвеа, Либанона итд.
На конференцији је судјеловало 160 делегата, 20 предсједавајућих, 60 ученика особља, 10 ученика новинара, 2 фотографа, 2 сниматеља, 7 ученика из техничке подршке, 40 професора и много ученика домаћина и судионика културнога и забавнога програма.
Током тродневне симулације рада УН-а, а кроз 6 различитих комитета, ученици су имали улогу дипломата који су на комитетима представљали неку од држава које су им претходно додијељене. Млади дипломати су најприје истаржили, а потом расправљали и покушали наћи рјешења за за неке од проблема с којима се суочава свијет данашњице: сигурност, људска права, екологија итд.
Радни језик конференције је енглески, тако да су ученици имали прилику да га усавршавају у току припрема за конференцију те у току саме конференције. У току припрема много нам је помогла проф. енглеског језика Марија Личина, прегледом и корекцијама докумената резолуција.
Значај организирања и судјеловања младих на оваквим конференцијама је вишеструк. Осим дружења и зближавања, ученици имају прилику упознати се с начином рада УН-а, и с проблемима с којима се свијет суочава, те да макар на три дана и симулацијом покушају ријешити неке проблеме које муче човјечанство. На тај начин проширују своје видике, постају осјетљивији на проблематику и, свакако, образованији и информиранији грађани свијета.
Нашу Школу представљали су ученице и ученици II. I III. разреда: Петра Телента, Сергеј Маџаревић, Леон Јелић, Долорес Гаћеша, Петар Рого и Ђорђе Берић. Иако смо имали само 2 тједна за припреме, наши су делегати запажено и врло успјешно заступали државу Норвешку кроз неколико аспеката: друштвено и хуманитарно подручје, технолошки развој и еколошка питања. Делегату Петру Роги, ученику III. р., измакнула је награда за најуспјешнијег делегата у оквиру његова вијећа, у тијесној конкуренцији. Проф. географије и повијести Самиру Хасанагићу захваљујемо на помоћи при истраживању заданих тема.
У лежернијем дијелу програма, оном забавном, који није захтијевао строги dress-code, борбени став и наборана чела, Сергеј Маџаревић и Долорес Гаћеша побрали су срдачан аплауз за изведбу Аделеине пјесме Rolling in the deep, а цијели тим наступио је и у Sport and fun програму вечер касније, за који нам је проф. Кораљка Богдановић набавила материјале и помогла у изради транспарента.



Судјеловање на БаЛМУН-у 2016. било је изузетно искуство. Само прикупљање података за резолуције било ми је важно јер сам се посветила истраживању државе о којој нисам много знала, као ни о темама. Као делегат Норвешке у Health Comission писала сам резолуције на двије теме:ширење вируса интернационалним транспортом и утјецај индустрије хране на здравље. Унаточ временском ограничењу, дала сам свој максимум како бих се припремила.
Конференције су биле изузетно занимљиве. Делегати су били борбени, упорни, информирани и аргументирали су сваку ријеч коју су изговорили за вријеме конференција. Најтежи дио прилагођавања било ми је усвајање термина попут motiom to keep up, delagation yield the floor back to the chair, али најтеже усвојиво било ми је имперсонално обраћања: ја нисам била „I” него „Delegate of Norway”, а моји колеге нису били „he/she” већ „delegates of ” Belgium, USA итд.
Iмали смо chairove , односно предсједавајуће вијећа (комитета), који су опомињали у вези с пријеступима и успјешно водили наше дискусије. Предано је свеукупно пет резолуција које су прошле, а двије су биле моје, уз сурадњу Делегације Шпањолске и Француске. Посљедњи дан БаЛМУН-а био је лежеран јер смо готово све службене ставке одрадили у претходна два дана. Сви смо се представили, али именом и презименом, јер смо до тог тренутка били делегати и нисмо си међусобно знали имена. Прочитали смо тзв. gossip box у коју смо убацивали порукице, попут тога тко нам је симпатичан, занимљив... Iмали смо времена па смо заплесали и запјевали, а и уживали у румуњској чоколади коју нам је подијелио делегат Канаде, Тудор из Румуњске. Морам посебно истакнути овога младог господина који се исказао и огромном храброшћу, када је затражио пажњу свих делегата како би делегаткињи Шпањолске рекао да је најљепша дјевојка коју је икада видио и како би ју позвао на спој да не мора отићи за 30 минута и највјеројатније се не вратити. Chair је аутоматски изјавио “Clapping is in order” и, иако смо иначе морали аплаудирати на одобрења резолуција и амандамана ударцима о клупу, тада смо занемарили УН-ове обичаје и аплаудирали како нам се прохтјело. Осим што смо се борили, аргументирали и дискутирали, на конференцијама смо стекли нова пријатељства, а неки и нове љубави, а захваљујући друштвеним мрежама остајемо у даљњем контакту.
За колеге немам што рећи осим да су били одлични и да се надам да ће остварити све своје амбиције и снове, те да се надам да поновном сусрету нагодину. Бања Лука је предиван град који, нажалост, нисам у потпуности упознала због цјелодневнога напорног а радног ритма, али бит ће прилике, као што рекох.
Изласци су били занимљиви, поготово вечер на тзв. Кастелу, како мјештани називају подручје око тврђаве уз ријеку Врбас. Једне вечери тамо се окупио овећи број маладy с гитарама и распјеваним гласовима. Различити људи, различити глазбени жанрови, али сви су били сретни и задовољни. Те вечери с нама је био и Зафар, делегат Србије у Social, Humanitarian and Cultural Committee, иначе Пакистанац, који је у пратњи гитариста, свога домаћина, изразио жељу да отпјева пјесму из своје домовине. Нисмо разумјели ријечи, али смо разумјели све… Глас му је дрхтао и свима је пренио емоције. Испричао се што нас је замарао и рекао како је свјестан да нема слуха и талента, али да му је предиван амбијент и друштво те да је имао жељу извести нам ту пјесму. На завршној церемонији сазнали смо његову причу, која ме је ганула дословно до суза. С деветеро браће и сестара тес родитељима живио је на улици и једва преживљавао; школовање му је било једини излаз, а из тадашње перспективе то се чинило посве немогућим. По епилогу видимо да ништа није немогуће. Његов говор завршио је јасном поруком: образовањем и знањем можемо све. Зафар није био једини делегат с тешком животном приповијешћу, какве дјеца никада не би требала доживјети, но управо су њихови данашњи животи примјер чуда и значајних промјена које су услиједиле захваљујући образовању.
Долорес Гаћеша, III. р
Захваљујемо се Велепосланству Норвешке у Загребу на корисним информацијама којима смо добили приликом припреме за учешће на конференцији.

Од првога учешћа на БаЛМУН-у 2016. очекивао сам управо оно што сам и добио: нова искуства, сазнања и мноштво познанстава. Почевши од домаћина, обитељи ученика бањолучке гимназија, у којој сам био смјештен и који се се према мени однослили као према рођеноме, преко осталих ученика, мојих вршњака из цијелога свијета, делегате и особља, сви су задобили моје дубоко поштовање.
Град је био у топлом, прољетном издању, и учинио ми се идеалним мјестом за један овакав сусрет младих људи. По завршетку Конференције одмах сам био сигуран да желим учествовати и наредне године, али овога пута с већим амбицијама и припремљенији, јер су сада присутни и искуство и сигурност – без којих МУН делегат тешко функционира.
Петар Рого, III. р.