Прослављен јубилеј српске просвjете у Загребу

Objavljeno:25-04-2015

Свечаном академијом у Хрватском народном казалишту у Загребу 21. априла 2015. године прослављен је јубилеј двijе стотине година од оснивања прве српске школе при Српској православној цркви у Загребу и десет година од оснивања Српске православне опште гимназије Кантакузина Катарина Бранковић.

Одазивајући се позиву Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија у свечаним ложама предивног загребачког дома умjетности и културе нашли су се предсjедница Републике Хрватске гђа Колинда Грабар-Китаровић и бивши предсjедници Републике, г. Стјепан Месић и проф. др Иво Јосиповић, изасланица предсједника Републике Србије гђа Јасмина Митровић Марић, Преосвећена господа eпископи бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, осечкопољски Лукијан, врањски Пахомије, далматински Фотије, бихаћко-петровачки Атанасије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, средњоевропски Сергије и викарни јегарски Јероним.
Изасланик кардинала Јосипа Бозанића, надбискупа загребачког, био је монс. Иван Шашко, а позиву се одазвао и апостолски нунциј у Загребу монс. Алесандро Дерико. Такође, присутни су били изасланик предсједника Хрватског сабора г. Давор Бернардић, замјеник министра науке, образовања и спорта Владе Републике Хрватске проф. др Роко Андричевић, замјеник министра рада и мировинског сустава г. Божидар Штубељ, замјеница градоначелника Загреба гђа Весна Кусин, изасланик предсједника Републике Српске г. Миладин Драгичевић, саборски заступници проф. др Милорад Пуповац, г. Миле Хорват, г. Драган Црногорац, г. Здравко Ронко, као и уважена господа директори владиних Управа за односе са црквама и вјерским заједницама Хрватске, Србије и Републике Српске г. Шиме Јерчин, др Милета Радојевић и г. Драган Давидовић.
Међу присутнима били су представници вјерских заједница у Загребу: рабин Луцијано М. Прелевић, гђа Јасминка Домаш, г. Тома Магда и г. Жељко Мраз из Савеза баптистичких цркава у Хрватској. Свечаном догађају присуствовали су представници амбасада Србије, Босне и Херцеговине, Грчке, Русије, Француске, Сједињених Америчких Држава, Норвешке, Аустрије, Украјине и Немачке.
Позиву се одазвао и ректор загребачког свеучилишта проф. др Дамир Борас и ректор Хрватског католичког свеучилишта проф. др Жељко Тањић, док је Католички богословни факултет у Загребу представљао проф. др Јуре Зечевић.
Из градске Канцеларије за образовање присутна је била мр Катарина Милковић, а српска друштва Просвјета и Привредник представљали су председници г. Чедомир Вишњић и г. Никола Лунић. Уз предсједнике жупанијских Вијећа српске националне мањине, присутан је био г. Саша Милошевић, предсједник ВСНМГЗ, представници бројних невладиних организација, гимназија и других васпитних и образовних установа у Загребу, свештенства и монаштва Епархије загребачко-љубљанске. Архимнадрит Никодим дошао је са матурантима Богословије Света Три Јерарха. Радо су се позиву одазвали бројни универзитетски професори из Загреба, бивши ученици Гимназије и њихови родитељи, пријатељи Школе и Цркве у Загребу из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, личности из културног, друштвеног и медијског живота, као и домаћин Хрватског народног казалишта интендант гђа Дубравка Вргоч.
После интонирања државних химни Хрватске и Србије и молитве Господње у извођењу здружаних хорова Хрватског народног казалишта и Саборног храма Преображења Господњег у Загребу, које је предводила диригент Нина Косето, присутне је поздравио директор Школе протојереј-ставрофор Слободан Лалић најавивши обраћања говорника.
Најпре се обратио Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, предсједник Школског одбора, заблагодаривши Богу на дану у коме смо се сабрали да прославимо два значајна јубилеја: -Чудесан је дан овај који нам је подарио Господ, дан у којем смо се сабрали да заједно прославимо два века српског школства у Загребу, као и прву деценију рада Српске православне опште гимназије \"Кантакузина Катарина Бранковић\". Две стотине година традиције и десет година активног стицања знања разлози су да заблагодаримо Господу и свима онима који су уградили себе у образовање српске деце у Загребу.
-Нема лепшег повода него да заједнички празнујемо светлост знања очуваног у патини традиције и то пред лицем наше младости и зарад њене будућности. Наша два народа, хрватски и српски, које међусобно везују хришћанска вера, као и простори на којима се вековима међусобно прожимамо и преплићемо, данас су обогаћени још једним лепим искуством - искуством заједничке радости. Ми ту радост доживљавамо, верујем, на исти начин, иако нисмо једнообразни. Ни појање хорова, које смо управо чули, није једнообразно. Чули смо унисоно и полифоно појање. То значи да се и Богу не мора и не треба молити једнообразно. Бог то не тражи и не очекује од нас. Оно што Бог очекује од нас, било да му певамо једногласно, вишегласно, уз пратњу оргуља или неког другог инструмента, је да будемо једнодушни у чињењу добра и да имамо љубав једни према другима, без обзира на то како појемо Богу, како му се молимо. У тој љубави, једних према другима, пред Васкрслим Господом и младим нараштајима дужни смо да заједно чувамо све оно што нас зближава. Наглашавамо ове вредности, јер управо на њима је једино могуће градити темељ за богомблагословену, мирну и срећну будућност. Оно што чини овај јубилеј и овај сусрет још већим и значајнијим јесте да смо, слава и хвала Господу, смогли снаге да иза себе оставимо догађаје из не тако славне прошлости. Величина и значај данашњег сабрања, под овим прекрасним сводовима дома хрватске уметности и културе, јесте да смо упркос свему овде заједно и да заједнички делимо наду у још боље сутра. То чинимо, не само ради нас, него ради наше деце, којима остављамо у наслеђе оно што нам је Господ Наш Исус Христос оставио рекавши: Мир вам остављам, мир свој дајем вам (Јн.14,27), поручио је Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије.
Замјеница градоначелника Загреба гђа Весна Кусин подсетила је на свесрдну подршку градоначелника г. Милана Бандића који је подстицао градњу новог школског здања Гимназије на Светом Духу у Загребу и пратио њен развој и напредак. Гђа Кусин је оцијенила да Школа код својих полазника развија оно што се назива космополитским духом.
Замjеник министра науке, образовања и спорта проф. др Роко Андричевић је указао на систем хрватског школства који кроз постојеће моделе омогућава његовање језика и писма националних мањина. -Тренутно унутар државног система образовања ове моделе похађа укупно 2575 ученика учећи српски језик и ћирилично писмо, прецизирао је проф. др Андричевић.
Присутне је потом у име предсједника Републике Србије поздравила изасланица гђа Јасмина Митровић Марић које је раније посећивала Гимназију и упозната је са програмом рада и успјесима ученика. Гђа Марић је ученицима и наставницима честитала важан јубилеј указујући на светосавске основе просвјете и педагогије. -Одупирући се властитом немару према култури памћења, негујући националну самосвест и равноправност, развијајући слободно мишљење и стварање, српски и хрватски народ требају поштовати своје славне претке, нагласила је гђа Митровић Марић.
Васкршњим поздравом Христос васкрсе! присутне у дворани поздравила је предсједница Републике Хрватске гђа Колинда Грабар-Китаровић. У свом обраћању гђа Грабар-Китаровић истакла је како су данашњи јубилеји важни не само по свом повијесном значењу, него и по ономе шта значе и наговештавају за будућност. -Дословце за будућност, јер је ријеч о младима, који ће за коју годину пуним једрима запловити у живот и бити градитељи и своје и наше будућности, рекла је председница Хрватске.
Честитајући десету годишњицу дјеловања Гимназије Кантакузине Катарине Бранковић, Предсједница Републике је истакла како она надилази значење обиљежавања првог школског јубилеја. -Немогуће је, наиме, данашњи догађај гледати изван контекста укупних односа између хрватскога и српскога народа и њихових матичних држава, рекла је предсједница Хрватске и додала како Република Хрватска жели бити држава стварне, а не само прокламоване толеранције. У том смислу истакла је толеранцију тек као темељ онога што је крајњи циљ, а то је отварати мањинским заједницама простор афирмације њихових културних и верских идентитета и њиховој активној интеграцији у друштвени живот.
Предсједница Хрватске је истакла да сматра да Гимназија, осим пружања општих знања и васпитних основа, промовише баштину православне духовности и српског националног идентитета и традиције. „Уједно, она својим ученицима отвара видике мултикултуралности и мултиконфесионалности и упознаје их с најважнијим садржајима хрватске културне и духовне баштине, чиме им олакшава интеграцију у све видике живота хрватскога друштва“, рекла је председница Грабар-Китаровић.
Свечани програм започео је уводним словом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја: -Данашња свечаност, посвећена прослављању два јубилеја - двестоте годишњице од оснивања прве српске школе у Загребу и десете годишњице од почетка рада Српске православне опште гимназије Катарина Кантакузина Бранковић - пада у дане када хришћани, како православни тако и католици, прослављају Празник над празницима, Васкрсење Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Стога ћу настојати да и моје кратко приступно поздравно слово буде у духу Васкрсења.
-Jeдинствена је прилика, чак и наша обавеза, да на почетку поменемо имена првих учитеља који су пре две стотине година, у окриљу православне црквене општине, 1814. лета Господњег, у овом граду, започели систематско образовање српске деце. То су: Георгије Томић, Василије Степић, Јован Пелопида, Михаило Теодоровић, а деценију касније Симеон Милашиновић, Урош Гавриловић и Спиридон Трбојевић. Зашто се сећамо именâ утемељивачâ српског школства у Загребу? Да себи, а и другима, дамо одговор на питања: ко сам? коме припадам? куда идем? Или, још једноставније, да, сећајући се важних имена из прошлости, чувамо свој лични, верски, национални и културни идентитет, да развијамо сопствени поглед на свет и на друштво у коме живимо, истакао је Епископ бачки г. Иринеј и додао:
-Али, све то, иако веома важно, ипак није и најважније. За нас хришћане, људе Цркве, јесте важно трајање у историји, посебно континуитет тога трајања, али ми смо, пре свега, окренути ка Есхатону, будућем веку, Царству Божјем, које ће доћи, које долази и које је, као залог и првина, већ дошло. Стога ми све своје духовне и телесне претке видимо као чланове једног саборног, свеобухватног Тела Цркве, са којима ћемо, сабрани око Јединога Спаситеља у Небеском Јерусалиму, верујемо и молимо се за то, живети и гледати се у вечности, не мање реално него што данас, под дивним сводовима овога храма културе, гледамо једни друге. Због тога и данашње помињање загребачких српских учитеља из прве половине деветнаестог столећа значи молитву Богу за њих, а и за нас, сабране овде и сада. На исти начин помињемо и драги нам лик блажене успомене митрополита загребачко-љубљанског Јована Павловића. И са њим ћемо се срести у красоти будућег света, беспочетном и вечном Царству Божјем, где ноћи више неће бити и неће требати светиљке ни светлости сунца (Откр. 22, 5). Јер, све ће бити обасјано светлошћу лица Христовог. Попут Аристотела који се повукао у Стагиру и основао Ликеј, митрополит Јован се, у доба када су нарцисоидни култови малих разлика престали да деструкцијом уништавају животе суседних полиса, пред крај земног живота повукао у своје седиште у Загребу и основао Српску православну општу гимназију Катарина Кантакузина Бранковић, подсетио је владика Иринеј и наставио:
-Данас, када прођемо кроз велелепно здање Гимназије на Светом Духу и видимо савремене кабинете и дворане, испуњене веселим ученицима и озбиљним наставницима, јасан нам је далекосежни значај животног дела блаженопочившег митрополита Јована. Носећи у себи искуство професора Богословије, он је знао да, као што црквена литургијска катихеза, а донекле и верско образовање у јавним школама, има за циљ да укључи појединца у живот Цркве, тако исто и широко образовање које даје гимназија има за циљ да укључи појединца у живот друштва. Знамо да тих година то није било нимало једноставно. Било је и оних који преостале Србе нису видели као део хрватског друштва. На жалост, видимо да их има још увек. Али, пре десет година било је у хрватском друштву, и то на одлучујућим местима, и таквих личности које нису биле за неједнакост и за поделе него су, подржавајући митрополита Јована и Српску Православну Цркву у Хрватској, желеле да пруже прилику новим српским нараштaјима, обезбеђујући им могућност за врхунско школовање у земљи у којој су, заједно са хрватским народом, живели и њихови преци и у којој су и сами рођени. И тим добрим, далековидим људима, изданцима хришћанске, а не неке друге Хрватске, упућујемо речи дубоке благодарности и молитву Васкрслом Христу, Дародавцу непропадивих добара, за њих, њихове домове и њихову домовину.
-Драги ученици, искористите на најбољи начин овај дар ваше Цркве и друштва у коме живите! Сада је са вама нови митрополит, владика Порфирије, са богодарованом му љубављу и великом енергијом. Присуство највиших представника хрватске државе и Католичке Цркве на овоме месту и у овом тренутку, напоредо са вашим поштованим професорима, знак је да имате и њихову потпору. Ви се образујете да бисте дали допринос развоју и напретку духовности и културе српског народа, а у не мањој мери и развоју и благостању државе у којој живите. Неки од вас ће, можда, отићи у Србију или у неку другу земљу, али Хрватска је, увек и заувек, и ваша земља. Овде треба да остварујете своје животне жеље и снове, реалне, притом не мале и ситне, јер ви - од све српске деце у Хрватској, а и од многих вршњака у Србији, Црној Гори и Републици Српској - имате најбоље услове за рад и учење. Са молитвеном жељом да се ваше племените тежње остваре, у име ваше будућности, вас и све присутне још једном поздрављам васкршњим поздравом: Христос васкрсе!, поручио је Преосвећени Епископ бачки др Иринеј.
Услиједила је монодрама Плач Катарине Кантакузине Бранковић у извођењу прослављене и загребачкој публици добро познате београдске драмске умјетнице Весне Чипчић. Монодрама је прожета пјесмом хора Светоархангелског манастира у Ковиљу, који води јерођакон Јеротеј, протопсалт, а затим и звуцима харфе умјетнице Иване Билишко и соло извођењима мецосопрана Иване Србљан. Свечану академију којом су се на величанствен начин Српска Православна Црква и Гимназија представиле публици у Загребу осмислила је ТВ продукција Епархије бачке. Одушевљење препуне дворане позоришта и најснажнији аплауз добили су ученици Гимназије који су изашли на сцену послије приказивања седмоминутног филма о њиховој Школи.
Памтећи мецене загребачке умјетности Христифора Станковића и Бранка Гавелу, како је касније истакао проф. др Милорад Пуповац, у Хрватском народном казалишту на достојан и величанствен начин прослављени су јубилеји српске просвјете у Загребу.